Sjećam se Bosne iz godine '89. Još sam kao dijete putovala s bakom i didom u Travnik. Više puta. Sjećam se sreće kad bih saznala da baka i dido idu u Bosnu... Tada se putovalo satima, a ja sam spavala kod stražnjeg prozora, bila sam toliko mala da sam bez problema stala u taj "pretinac". Putovalo se plavim Citroenom, u kojem je mirišala pita zeljanica. Nekad je bilo nešto ekstra novaca za ćevape u Jajcu. A kad bi došli u Travnik, tamo tetka ova, tetka ona, čaršija, Vlašić, sestrične iz trećeg koljena, meza, izuvene cipele, kafe i priče, raja ... moj Travnik, moje djetinjstvo :)
Možete li zamisliti onda tu sreću kad sam trebala nedavno otputovati u Bosnu. Doduše ne u Travnik, već u Sarajevo, ali kao da je važno. Bosna je Bosna, a ja volim i ono malo Bosne u sebi.
Sarajevo. Sarajevo je... U Sarajevu sam... Kad smo došli ja sam... Ma, kako da kažem, Sarajevo...
Tako sam ja počinjala ovaj post punih mjesec dana. Neću tajiti. Sarajevo nije bio ona Bosna koju sam ja ostavila. Vremena su se promijenila. Ja sam se promijenila. Uzalud sam tražila nešto, a da ni sama nisam znala što. Očekivanja su bila previsoka, s razlogom ili bez, teško je reći. Tražila sam Bosnu iz '89 kada bi se baka, dido i ja utrpali u Citroen i putovali, stajali na nekim stajalištima i jeli zeljanicu te uživali u prirodi. Bosna nije bila podijeljena. Nije bilo srušenih kuća. Nekako je bilo sve kako treba biti.
Danas nema bake. Nema plavog Citorena. Nema jedne tetke. Ne znam gdje su sestrične iz trećeg koljena. Netko drugi izuva cipele. Zeljanica miriše drukčije, a ja više nisam dijete. I Bosna, nije ona Bosna!
Ipak, Sarajlije, neka lijepa mjesta i predivno Vrelo Bosne je učinilo moj boravak takvim da ću ga pamtiti. Jedna draga prijateljica, rodom iz Sarajeva nas je uputila na neka divna mjesta koja su zaista nezaobilazna ako idete onamo. Pisat ću vam o njima... neki drugi put. Sad samo javljam da se tu, živa, pijem kave (čak i do 3 dnevno) i smišljam kamo bi vas mogla opet odvesti.
Nakon Sarajeva, naravno... i kad ulovim opet malo vremena :)
Krasno si opisala Bosnu, iako ja osobno nemam sa Bosnom nikakvih "poveznica" boravila sam u njoj turistički i prije rata, a i zadnjih godina i slažem se s tobom "da Bosna nije ona Bosna"!
OdgovoriIzbrišiBaš lijep i zanimljiv post!
OdgovoriIzbrišiUgodan vikend:)
Eeee koliko sam cekala ovaj post! Da, cak ni meni vise nije isto...Ali Sarajevo je Sarajevo :):)
OdgovoriIzbrišipoznat mi je osjećaj očekivanja okusa, mirisa i vizura djetinjstva. Istina, poslije ništa nije isto. Ipak, kreneš dalje i naiđeš na neke druge trenutke koje poneseš u sebi.
OdgovoriIzbriši:)
OdgovoriIzbrišibaš me dirnuo tvoj post.
OdgovoriIzbrišineke stvari ostanu najljepše u sjećanju.ali kava je ostala kava:)
OdgovoriIzbrišiDa, Balkan već odavno nije Balkan kakav je bio.
OdgovoriIzbrišiNedavno sam pronašla ovaj blog, jako mi se sviđa i držim ga u favorits :)
OdgovoriIzbrišiSad tako malo čitam arhivu , a komentirma baš ovdje jer sam eto iz Sarajeva :)
Inače sam veliki zaljublejnik putovanja i priča o putovanju
Blog i pričice su divne, simpa i dirljive :)
Srdačan pozdrav iz hladnog i sunčanog Srajeva
Baš mi je drago da je blog našao put do Sarajeva :) Ja se sva raznježim kad netko kaže da je iz Bosne ili živi u Bosni. Odmah bi ga pitala sto stvari! Nego, je li se zaista Sarajevo promijenio kako sam ga ja doživjela? Kako ga ti vidiš?
IzbrišiHm, da promijenilo se , rođena sam tu, bila u najtežim vremenima, i eto ostala.
IzbrišiMogu dakle porediti tri različita perioda i tu bih imala mnogotoga za reći. Ali, Sarajevo i dalje ima svoju dušu, kakvu nemaju drugi gradovi i to prepoznaju ljudi koji ga posjete , takođe ljudi koji su tu rođeni i odu njegdje u svijet nose taj sarajevski duh.
Tačno je da je prije rata tu bilo ipak ljepše i toplije, druga su to vremena bila, ovo napisah kao da mi je barem 60 g ( a ne 36 :) )
Što se pitanja o Bosni tiče samo pitaj uvijek ću rado odgovriti
Blog ti je super jako mi se viđa kako pišeš :)