Zašto baš Peking?
O Kini nikad neću dovoljno napisati, i vjerujem, nikad neću pripremiti sve vas na ono što vas čeka, stoga vam svima želim jednu Kinu. Nešto ću ja napisati, nešto vi, i možda dođemo do nekih zaključaka.
Ove svoje, podijelit ću s nekolicinom vas. Ako ćete baš dobro čitati, možda i otkrijete sočan detalj s mog putovanja... hmmmm, zaintrigirani? Ne? (*gubim publiku polako*)
O stvarima koje sam naučila
Naučila sam:
1. da postoje zemlje u kojima ne možeš disati. Toliko je zagađeno da nakon nekoliko dana, u jednom trenutku (ili u više njih), jednostavno ne poželiš udahnuti taj zrak. I ako to nosi sa sobom ono što nosi... k vragu i sve...
2. da postoje zemlje u kojima možeš disati.
3. da se moram veseliti svaki put kad vidim da je nebo plavo. Neki ljudi nemaju priliku vidjeti nebo onakvim kakvim ga mi vidimo.
4. da se s Kinezima možeš sporazumijeti - rukama, nogama, na kineskom...
5. da stranci mogu preživjeti u Pekingu jer je hrpa natpisa napisano, što na pinyinu, što na engleskom.
6. da ne gledam u kuhinje kineskih restorana
7. da ne slikam krovove hramova nakon 3 dana boravka jer... jednostavno nema smisla,
8. da je taksi dosta dobra opcija. Taksi na taksimetar, ne taksi na dogovor.
9. da moram nositi lovu u nekoj torbici unutar majice jer ću tako izbjeći da mi sljedeći put netko mazne novčanik s lovom.
10. da nikad nisam dovoljno naučila o putovanjima i ponašanju na putovanjima (vidi točku 9).
Bilo je zapravo jako puno stvari koje sam zaista naučila. Jako puno događaja koji su me naučili mnogočemu i jako puno predrasuda sam prekrižila u glavi, no, ponešto sam novog i ubacila.
 |
| Prodaje se... |
 |
| Obitelj na okupu |
 |
| ... jer stupanje ima smisla... |
 |
| Desert |
 |
| Žohari za ručak |
 |
| 1989. |
 |
| Ono kad ne vidiš zgradu od smoga |
 |
| Snađi se, druže... |
 |
| Izgubljeni u prijevodu |
E, u Pekingu je baš... super? Fora? Predivno?
Kad su me pitali kako ti je bilo u Pekingu, nisam mogla odgovoriti na pitanje. Na to pitanje ne možeš odgovoriti da ti je bilo super. Nije ti bilo ni grozno. Bilo ti je čudno, čudnovato, previše i premalo, želiš ponovno onamo i nikad više, zapravo, želiš se vratiti da budeš siguran da je zaista tamo "tako" i da zaista ti ljudi žive tako kako žive. Želiš uloviti stvarnost svojim aparatom, a zapravo ju ne želiš gledati.
Peking iz tebe izvlači osjećaje za koje nisi znao da postoje, i one dobre, i one manje dobre. Peking te i šamara. O, silno može ošamariti, kao i oženiti (posebice na svojim tržnicama). Peking luduje tvojom glavom, ne da ti da zaspiš noću, ujutro ti obavezno da novu dozu adrenalina kad prelaziš ulicu dok ideš na doručak...
Svima nam želim jedan Peking, prije svega, da naučimo cijeniti život. Čak i ako treba u kredit za takvo putovanje, vjerujte mi, dolaskom nazad, mijenjate svoj život i pronalazite načina da otplatite taj kredit. Jer Peking vam sve to napravi.
Dakle...
... svi u Peking!
 |
| Veš |
 |
| Pranje veša |
 |
| As u rukavu |
 |
| Drugačiji standardi |
 |
| Sve što hoda, jede se... |
 |
| Udaja u Pekingu |
 |
| Odjeća s pogledom na Drum Tower |
 |
| Lova i kobasice |
Po meni, Kina je prevelika zemlja da možeš steknuti mišljenje o njoj na osnovu kratkog vremena. zamišljam kako te preplave potpuno nove stvari. vjerujem da ima svih mogućih krajnosti. iz nekog razloga, nije me dosad privukla. možda zbog tog zraka...
OdgovoriIzbrišiali čujem od ljudi koji su bili tamo..napučenost, smog, gužve. neki drugi svijet. i da, slažem se s tobom, možda nam treba Peking da počnemo cijeniti sve ono što imamo (svatko u svom životu).
potpuno si u pravu, iako, s nekakvim mišljenjem se vratiš. Nikad nisam razmipljala da ću se naći u Kini, a sada mi je beskrajno drago da sam vidjela sve što sam vidjela...
Izbriši