Kava u Hong Kongu/ Nevena s bloga Hleb i Lale

Postoji li uopće blog na ovim prostorima koji ima ime koje kad ga izgovoriš otpjeva jednu pjesmu. Nemojte me krivo shvatiti, ima divnih blogova i blogera, ali pjesma je samo jedna. Hleb i Lale. Nevenin Hleb i njezine Lale.
Godinama ju pratim, kuham po njezinim receptima, putujem zajedno s njom kroz njezine postove, divim joj se privatno i poslovno. I da... volim njezin zarazni osmijeh i smijeh.
Nevena zna s riječima i riječi ju slušaju. Ritmično piše, majstorski fotka i ja ju poznajem. Osobno.
Nedavno je bila i u Hong Kongu i tu se rodila ideja da mi napiše redak dva o kavi u Hong Kongu. Nevena se složila i stigao je ovaj divan tekst. I slike. I ta energija iz Bačkog Petrovca. I da, naravno, Hong Konga.

I na kraju...

Presretna sam što mogu s vama podijeliti tu novost! Draga Nevena dolazi u Zagreb kao gost radionice koju organiziramo moja Boba iz Dblog.hr-a i ja u sklopu našeg novog projekta O'snova.

Ta-daaaaaa...

Nevena i njezin Hong Kong <3

Honkgys piju čaj. Nedavno sam videla listu zemalja sa najdugovečnijim stanovništvom. Švedska je bila na trinaestom mestu, Japan na drugom. Znate ko je na prvom? Hong Kong. Čaj koji oni svuda nose sa sobom u bočicama ima sigurno uticaj na njihovu dugovečnost ali mnogo više od njega, za tu činjenicu je zaslužno to što Honkgys vole i cene život.

Oni ga vole kroz mnoge aspekte- duhovnost, zajedništvo, toleranciju, miroljubivost i meni posebno zanimljivo, u uživanju u svakodnevnim stvarima- između ostalog u hrani i piću. Dugo nisam videla na jednom mestu toliko puno ljudi koji stalno nešto žvaću i srču i potpuno su predani tom užitku.

Ja nisam Honkgy, jel, super mi je čaj uz ručak ali mnogo volim te dve kafe koje pijem svaki dan. Volim da sednem i izdvojim vreme za njih. Sama ili u društvu. To je deo nas, naše kulture, naše svkodnevnice. Ne mogu tek tako da se prešaltam na čaj. Probala sam već ali nije išlo :)

U Hong Kongu kafu ne možete da kupite u kafiću. Oni nemaju kafiće.

Ili je pijete u restoranu. Tada je ona napravljena sa crnim čajem, ledom i kondenzovanim mlekom. I jako je dobra! I slatka. Sama kafa u toj mešavini ima potpuno drugačiji ukus od arabike na koju smo navikli. Hongkys će da je piju uz klasični doručak- kajgana, tost sa puterom i supica sa makoronima i komadićima šunke. Ha!? Pa ne baš your average breaky :D

Ili je pijete u kafeteriji. Tada je ona, uh, baš dobra kafa.

Hongkys koliko god da su tolerantni, nekvalitet hrane i pića ne opraštaju. Zato je kafa ili dobra ili ta kafeterija neće raditi dugo.

Starbucks-a i Pacific coffee-a (slična franšiza) ima na svakom ćošku, bukvalno, i puno ljudi pije kafu tamo jer oni vole "klasičnu" kafu, ali je ona u manjim, alternativnim, kafeterijama daleko bolja. Mogu slobodno da kažem jedna od najboljih kafa koje sam pila do sada.

Prostor je u Hong Kongu najveći luksuz pa tako su te kafeterije baš mini, pogotovo one na ostrvu. Vrlo su jednostavnog dizajna, less is more je moto na većini mesta. Obišla sam dosta kafeterija ali mi se najviše dopala kafeterija 18 Gramms u Sheung Wan-u.

Prostor u kom se nalazi kao da je adaptirana garaža. Vrlo je mirno, svira bossa nova i usluga je baš onako kako treba. Opušteni su, vrlo ljubazni i nenametljivi i za zeru sporiji nego što bi trebalo. Ali u stvari, baš tako i treba. Uspori, pijuckaj svoju kafu i uživaj u životu dok ti pravimo poširano jaje i avokado tost.

Menu je kao i u većini kafeterija vrlo "zapadni" i to mi je jako prijalo jer sam 90% vremena jela i pila isključivo "istočnjačke" stvari i prijalo mi je da umesto moćija, kolačića od pirinčanog brašna punjenih mangom, pojedem banana bread koji nije nikakva loša kopija pravog već je baš savršen.

Volim što je zabranjeno pušenje unutra ali nisu nazi nastrojeni prema ljudima koji uživaju u cigareti tako da i napolju imaju stolove. What ever rocks your boat stav primenjuju svuda i prema svima.

Društvo Hong Konga je duboko ogrezlo u konzumerizam. Šoping molovi su puni ljudi sa zilion kesa u rukama. Restorani, kafeterije,.. Šta god da vam padne na pamet, ima. Ali istovremeno, parkovi su puni ljudi koji vežbaju jogu i tai chi, ne jer je to trenutno moderno, nego jer tako je oduvek. Porodično se ide vikendom ili sa prijateljima na hiking. Community work je čest i dobrovoljan. Hramovi su posećeni, održavani. U zdravom telu zdrav duh. I obrnuto.

Za mene je to neverovatno kontradiktorno ali shvatila sam da ovaj grad živi po nekim drugim pravilima. Njegovi stanovnici imaju zadovoljan izraz lica dok ih gledam u javnom prevozu, na ulici... Smireni su. U sred te vreve i haosa, užurbanih ljudi, automobila, betona, stakla nalaze se zelene, raskošne oaze i ljudi koji u njima piju čaj ili kafu i gledaju negde u daljinu, gotovo meditativno.

Balans.

Mislim da je to tajna njihove dugovečnosti.